slouchosbysadd

PREMEŠTEN PICIN PARK: Evo gde se sada U BEOGRADU okupljaju PROSTITUTKE!

slouchosbysadd | 05 Јануар, 2019 03:08

NA PROSTITUTKE SMO SE NAVIKLI, NA PODIVLJALE MIGRANTE NE MOŽEMO Stanari Karađorđeve ulice strahuju za bezbednost

❤️ Click here: PREMEŠTEN PICIN PARK: Evo gde se sada U BEOGRADU okupljaju PROSTITUTKE!

Žao im da propada jedan takav talenat. K'o vele, pusti, èek' da vidimo šta još može da nam se dogodi?.. Uglednici i članovi Skupštine Vilajetskog medžlisa — op.

Ja sam iz Beograda. DVE VRSTE PAMETI Na sreću, više modernih istraživanja koja dolaze iz psihologije pokazuju da IQ ljudi kroz istoriju zapravo uopšte ne opada, nego da, naprotiv, raste. PIKOLINA: Sinjora, premoreni ste. Greota je kad odeš 'nako.

Službeni jezik u društvu bio je najpre je- vrejsko-španski, a od 1910. Da bi situacija bila jasnija, uz zabilješku su priloženi odgovarajući dijelovi navedenih dnevnih novina, koje su pripremili neki visoki zvaničnici Bosanske pokrajine i članovi Vilajetskog medžlisa. Jedan od glavnih uzroka odsustva životnog poleta je osjećaj da nas nitko ne voli, dok osjećaj da nas ljudi vole ohrabruje životni polet. I nikad nisi dobila batine! Zato su poku- šaji da se objasni uspeh američkih medija u svetlu mitskog izmeštanja osu- đeni na propast. DESA: Šta, bolan, blebeæeš? U BOSNI I NA GRČKOJ GRANICI Historijska traganja, 2, 2008. Hoće li na kraju da nam uvedu policijski čas? Jedan od aspekata dijalektičke prirode glo- balizacije je međudelovanje tendencija koje vode ka centralizaciji, svojstvenih ref- leksivnim sistemima, s jedne strane, i suverenosti određenih država, s druge stra- ne Gidens 1991: 69. Allen and Annette Hill eds.

NA PROSTITUTKE SMO SE NAVIKLI, NA PODIVLJALE MIGRANTE NE MOŽEMO Stanari Karađorđeve ulice strahuju za bezbednost - Imaju ga, ali se to na dva nači- na razlikuje od dominantnih pretpostavki: proces kulturne promene je spo- riji nego što se to uopšteno pretpostavlja jer uključuje porast novih, tran- splantiranih slika i, u skladu sa tim, pamćenja, i taj proces je uzročno obrnut onom koji se obično pretpostavlja — lokalna kultura aktivno poseže za kul- turnim vrednostima i pogađa se oko njih Naficy 1996 ; nije reč o tome da ona samo apsorbuje skup kulturnih vrednosti koje joj se, takoreći, ubriz- gavaju pod kožu nekim magičnim lekom.

Svu ovu buku nadjaèava histerièan smeh dve ženske osobe. Ovaj smeh se u nekoliko mahova primiruje i prelazi u gotovo zadovoljno kliberenje, a onda se iznova razbuktava propraæen zvucima udaranja šakom po volanu, komandnoj tabli ili kolenima. Zvuk upinjanja motora da preðe neku prepreku nadjaèava smeh. Smeh se umiruje, praæen zagrckivanjem i šmrkanjem. Jedna osoba poèinje dugo i suvo da kašlje. Èuje se bat udaranja šakom po grudima. Vidi tamo, eno ga beton. PIKOLINA: Sinjora, s njim samo treba lepo. I on ima dušu. SINJORA: Samo da opet ne ožedni, èuješ li kako grgolji u hladnjaku. PIKOLINA: Ja æu da ga napojim, samo vi sedite. SINJORA: Hoæeš da ti pomognem? PIKOLINA: Ne treba, hvala. A i blato je do èlanaka, bolje da ne izlazite. Èuješ li kako kašlješ? Ðavola æu da budem gospoða! Neæu ja nikada ništa nikome o ovome govoriti. Jedu mi se pomorandže! Jedu mi se pomorandže! Gospoða je italijanska grofica, pošteni pisac i novinar koji svetu prenosi pravu istinu o srpskom narodu... Da, da, pravu pravcatu istinu. Ta nisu je džabe prozvali Kontesa Nacionale. Ona, znate, još, donosi i lekove i drugu humanitarnu pomoæ, a ja sam joj prevodilac. Ah, pa ja samo delujem tako mladoliko, zaista govorim italijanski... Oni nemaju dobro jutro... Jedu mi se pomorandže! Jedu mi se pomorandže! Kad sam bila mala htela sam da budem pisac kad porastem. A kad sam bila velika htela sam da sam crkla još kad sam bila mala. Jedu mi se pomorandže! Dobro, mogu i mandarine. Mogu i jabuke ili obiène šljive, ali ako bih mogla da se istuširam to bi mi baš odgovaralo zato što smrdim kao tvor. Jedan sat po ponoæi. Trebalo bi da uskoro izbijemo na Modrièu, onda koridor. Do jutra smo u Beogradu. Jadna si mi ti optima. Nego kad ja doðem kuæi, pa kad se završi ovaj rat, pa kad napišem roman. Mali, tanak, oštar kao britva... Sve je to za ðaka. SINJORA: Pikolina, da nisi zaspala? Èekam da se voda sasvim ohladi pa da dospem i ovo što nam je ostalo. Ako hoæete, sipaæu odmah. SINJORA: Prvi sledeæi grad je Modrièa? PIKOLINA: Nema šta drugo da bude. SINJORA: Tražiæemo tamo da nam neko zameni taj hladnjak. PIKOLINA: Sinjora, da li vas ikada napušta optimizam? Ko æe u dva po ponoæi da nam menja hladnjak? SINJORA: Dobri ljudi, draga moja. Nikad se neæemo išèupati iz ove kaljuge. SINJORA: Sreæa da je jaka meseèina. Nisu moje oèi više za ovakve napore. PIKOLINA: Sinjora, možda bi trebalo da negde usput prenoæimo. Veæ prekosutra, pravo s aerodroma idem na sastanak u jednu bolnicu. Seæaš se Miæice iz Kninske bolnice? PIKOLINA: Odakle je Miæica? Nije znao da mi kaže. Pitam ga kako je kod tebe kuæi, mislim reæi æe mi imamo kravu, i koku, znaæu bar da li je sa sela ili iz grada... SINJORA: Kaže teèa stalno vièe na tetku, ali je lepše nego ovde. SINJORA: Roditelji su mu poginuli, tetka i teèa nemaju para da ga leèe. Mislim da sam našla lekara koji æe ga operisati besplatno. PIKOLINA: Ali ako æe veæ da ga operiše besplatno, zar ne može da razume i da niste stigli u planirano vreme. SINJORA: Koga je moliti, nije ga ljutiti. Da li si videla Miæicine okice? Ako ne mogu svima, moram da pomognem barem nekome od njih. Oni nisu nikome ništa zgrešili. PIKOLINA: Sinjora, premoreni ste. SINJORA: Možda, ali ja mogu da se odmorim drugi put, a Miæica mora da bude operisan što pre. Pogledaj, Pikolina, šta ima s te tvoje strane. Kao ni sa vaše. Kako monstruozno deluju ona vrata. Vidite, od èitave kuæe, dole kod one gomile zemlje, vidite, tamo gde se put prekida, ostala su da stoje samo ulazna vrata. Kako li su to izveli? Možda je neko kasnije rašèišæavao. PIKOLINA: Šta mu je pa ostalo da rašèišæava. Pre bih rekla da je minirana. Vidiš, ona tamo je minirana, i ona tamo, i èitav onaj red što smo maloèas prošli. Ostaje dimnjak u sredini kad je minirana. Kod mina ostane dimnjak. Pogledaj, vidiš tamo, ono je bila dvospratnica. Ostao je dimnjak i po jedan šporet u prizemlju i na svakom spratu. PIKOLINA: Je l' se seæate da kad sam prvi put prevodila za vas kako nisam imala pojma koja je razlika. Mislila sam da je sve to od bombardovanja, tek posle shvatim: kakvo crno bombardovanje kad toga nije ni bilo... Sve se ovo može i sa zemlje. Sad mogu da pišem trojezièni reènik ratne terminologije. SINJORA: Za ovu kuæu bi morala da uvedeš novi termin. Kuæa razarana sa naroèitom pažnjom, gotovo umetnièki rad nepoznatog kreatora koji je uspeo da kombinovanom tehnikom miniranja i granatiranja, verovatno i naknadnog dopaljivanja uèini da od jednog toplog porodiènog doma ostanu samo ulazna vrata. Bože mi oprosti, s èim ja teram šegu! SINJORA: Mogli bismo da stanemo. Sasvim sam se ukoèila. Èini mi se da je mirno, mada bi valjalo da potažimo nekog da pitamo gde smo. SINJORA: Ovo nije Modrièa. PIKOLINA: I vi ste primetili? SINJORA: Nije Modrièa baš ovoliko... A i popravljali su je. Nije ona ovako gadno izgledala ni kad sam ja prvi put ovuda prolazila, a kamoli sada. PIKOLINA: Nije, nije Modrièa... PIKOLINA: A da je nisu u meðuvremenu... SINJORA: Da smo se setile da ponesemo tranzistor. Bar bismo neke vesti slušale. PIKOLINA: Ne mislite, valjda, da bi na vestima javljali o novim napadima? SINJORA: Èulo bi se, nekako. Možda i jeste Modrièa, ali smo ušle s neke druge strane. PIKOLINA: U pravu ste. Ovo je tu negde. Samo bih ja volela da nam je i mapa tu negde. Pa da se mi lepo naðemo prvo na mapi, a onda i ovako uživo. SINJORA: Eh, sad i ti mnogo tražiš. Dali su nam dozvolu za kretanje, dali nam da kupimo benzin, dobili smo i kanticu za vodu, vozimo ljutu mašinu... PIKOLINA: Imitira duboki muški glas. Šta šta æe ti mapa, kad si með' svojima! Da vas pitam nešto! SINJORA: Da li se seæaš da li smo prošli pored nekog saobraæajnog znaka? PIKOLINA: Jesmo, kako da nismo. SINJORA: Šta je pisalo? SINJORA: To piše svuda! Ja pomislila -- da nije neki putokaz? Nema toga po Bosni. A i šta æe nam, kad smo með' svojima. Je li ono odsjaj od meseèine ili neko svetlo? PIKOLINA: Gde to, sinjora? SINJORA: Vidiš tamo, levo od onog spaljenog kamiona. PIKOLINA: Mislite kod one kuæe što su joj ostale zavese. To se zavese belasaju. Sva sam se naježila. SINJORA: Ne, ne to. Pogledaj, još dole, niže. Vidiš gde je palo ono drvo? PIKOLINA: Vidim, ali ne vidim iza. Bojim se da se popnem na branik, provaliæe se. SINJORA: Ono je baterijska lampa. PIKOLINA: Nešto se brzo pomera. SINJORA: Jeste svetlost, nije odblesak. PIKOLINA: Mnogo se brzo pomera. SINJORA: Brže æe stiæi, ako brže ide. PIKOLINA: Sinjora, kako izgleda svetleæa raketa dok vam se približava. SINJORA: To je biciklista. Èuješ kako okreæe pedale. Ti si se uplašila? Pokušala sam da budem duhovita. SINJORA: Mora da si umorna, Pikolina. Vozimo veæ dvanaest sati. PIKOLINA: Ja sam uvek bleda. To je moj aristokratski beogradski ten. Ništa vi ne brinite. SINJORA: Žao mi je, dete, što se ovoliko muèiš. Kamo sreæe da ti majka nije ni dozvolila da ideš. PIKOLINA: Šta tu ona ima da mi dozvoljava. Kao da bih je i pitala. SINJORA: Nemoj tako, znaš li koliko se ona sada sekira. PIKOLINA: Sinjora, rekla sam vam da moram i hoæu da idem. Ovo je jedini naèin da budem korisna. Tamo bih se po vazdan izležavala i slušala kako smo mi ratom ometena generacija. Osim toga, veæa je moguænost da me u sred srede Beograda unakazi neki psihopata nego da mi se sa vama nešto desi. Ovo je jedini naèin da budem živa. SINJORA: Obeæavam ti, Pikolina, èim stignemo, sreðujem ti papire i vodim te kod mene u Italiju. Potreban ti je odmor. PIKOLINA: Sinjora, ode nam biciklista. Skrenuo je ka onoj kuæi samo sa vratima. Vièi, on æe nam reæi gde smo. Ti si jedan fini sluèajni prolaznik i ne siluješ ni italijanske grofice, ni mlade beogradske prevodilice. BICIKLISTA: Dobro jutro, æero. Otvaram tek u šest. BICIKLISTA: Vidim nisi ovdašnja. Samo sam u prolazu. BICIKLISTA: Pa svratila na doruèak. Samo si mnogo poranila, æero. A najbolja pekara s ove strane Drine. Nego me ova brava muèi. Bojim se, kljuè æe da mi se polomi. De, podrži mi ti malo, možda brže otvorimo zajedno... Onda æu ti odmah napeæi vruæeg hleba... Mora da si gladna. Vidi kakva si žgoljava! Od kad nisi jela? Reci, nemoj da se stidiš, naši smo. Èuje se kako se kljuè s mukom okreæe u bravi, pucketanje nagorelog drveta i prasak vrata koja se stropoštavaju na zemlju. BICIKLISTA: Puèe, majku mu njegovu. Puèe, šta sad da poènem? Ne bih želela da budem neuètiva... BICIKLISTA: A je l' ti žuriš negde? I žurim i ne žurim. Zapravo ne znam da naðem put. BICIKLISTA: A gde si pošla? Ja sam iz Beograda. BICIKLISTA: E, jesi blesava! Dobra ti je ta. Kad si veæ zaludna, bil' ti ovde malo posedela, da prièuvaš radnju dok ja odem do kuæe da donesem èekiæ da opravim bravu. Bojim se, svakakvog sveta ima. Neko treba da uðe da polupa ili odnese... Ima puno vojske, naokolo. Ðavo æe ih znati šta rade ovuda. PIKOLINA: Izvinite, ali ja zaista idem u Beograd. Htela sam da vas pitam za put. BICIKLISTA: Mora da si mnogo gladna. Sedi, èuvaj radnju, nikoga ne puštaj i ne prièaj ni sa kim. Rek'o sam ti, raznih ima, vucaraju se naokolo k'o gluve kuèke. Onda æu da ti napeèem hleba. Možeš i majci da poneseš. Mora da je i ona gladna. Moguæe i da jeste. Samo ako jeste iæi æe u samoposlugu, a neæe da sedi na zgarištu najbolje pekare s ove strane Drine i da se raspituje gde je Beograd... Zvuk koraka koji se približavaju. SINJORA: Pikolina, je li sve u redu? PIKOLINA: Jeste, ne brinite. SINJORA: Šta je bilo sa onim èovekom? PIKOLINA: Ode da donese èekiæ da popravi vrata... A onda æe da nam ispeèe vruæ hleb za doruèak. Ovo je znate najbolja pekara s ove strane Drine... Samo mi se èini da on još uvek nije primetio da je izgorela. Ja treba da prièuvam, da neko nešto ne ukrade. SINJORA: Hajdemo u kola, Pikolina. Šta nam se dogodilo? Šta nam se dogodilo? Možda ja nisam normalna? Možda sam ja istripovala da su kuæe spaljene, da su sela sravnjena sa zemljom, da gradovi zjape razvaljeni. Možda sad jedem vruæ hleb u najboljoj pekari s ove strane Drine, a da to i ne znam. Dragi posetioci, sa vaše leve strane možete videti šumu dogorelu do panjeva. Crnu zemlju, poèaðavelu, vlažnu od kiše koja ne pljušti. Što bi i pljuštala, toga ima samo po filmovima. Ovde, dragi posetioci, mi imamo samo retke kapljice koje vam paraju kožu, ako promolite nos napolje i, naravno, prave blato. Sa vaše desne strane, nešto manje zanimljiv prizor. Ko æe ga znati? Ja ne znam, jer ja ovde nikad nisam bila pre rata, a sad mu je malo promenjen lièni opis. Može da bude i selo, ali ja to ne znam, verovatno smo uèili iz geografije, ali ja toga dana nisam bila u školi. Baš uèestvuješ u bolu svoga napaæenog naroda. Dakle, dragi moji, potpuno nezanimljiv prizor: lobanje izbijenih zuba, povaðenih oèiju, poèupane kose, kože sastrugane sa kostiju... Zjape, poštovani posetioci, zjape, na znaju šta ih je snašlo i æute, pokrile se ušima. K'o vele, pusti, èek' da vidimo šta još može da nam se dogodi?.. Ako i govore nešto ne èuje se jer vetar šiba kroz njih... A svaka od tih zgranutih lobanja je donedavno bivala karakterisana na sledeæi naèin: tri sprata, dvesta šezdeset kvadrata, podno grejanje, plafonsko osvetljenje, stepenište u duborezu, drvenarija od, pa sad neko fensi drvo, ne znam ni ja koje... Ja æu da pišem ljubiæe u roze zlatnom povezu, namenjene iskljuèivo amerièkim domaæicama. Babi ledi Dijane ima da otmem hleb iz ruku, kako æu da ih pišem! Sinjora, a šta su vama rekla vaša deca kad ste rešili da idete u Krajinu? SINJORA: Misliš, prvi put, ili sada? Šta vam oni kažu? Vi ovo ne morate da radite. SINJORA: Kažu da sam lujka. Doduše, mislim da se ponose. SINJORA: Oni imaju svoje živote, karijere. To su veæ odrasli ljudi. Boje se da mi se nešto ne dogodi. PIKOLINA: A vi se ne bojite? SINJORA: Èega da se bojim? SINJORA: Mislim da radim pravu stvar. SINJORA: Preda mnom se sva vrata otvaraju. Da ne radim pravu stvar, nešto bi me veæ zaustavilo. PIKOLINA: Je l' možemo da stanemo? PIKOLINA: Da, piški mi se. SINJORA: Pikolina, pa što nisi ranije rekla. Zvuk koèenja automobila, povlaèenja ruène koènice. Odjekne dug rafal iz automatskog oružja, a za njim još nekoliko istih takvih. PIKOLINA: Ako nemate ništa protiv... SINJORA: Samo ti idi. Zvuk rajsfelšlusa i šuškanje odeæe. PIKOLINA: Izvinite što ja ovako... SINJORA: Pikolina, ne budi dete. Zvuk rajsfelšlusa i šuškanje odeæe. SINJORA: Pošto je ovo veæ èetvrta Modrièa, šta misliš kuda bi trebalo sada da krenemo? Èetvrta je bila ona s pekarom. SINJORA: Možeš li da odrediš odakle dopire pucnjava? Meni se èini s desna. PIKOLINA: Meni se èini i s desna i s leva. SINJORA: Da ne odjekuje? Eno tamo neka visoka zgrada. Èitava fasada joj je srušena. PIKOLINA: Možda je i svadba negde u blizini, pa se kum malo raspojasao. Znate, to je kod nas obièaj. SINJORA: Vozimo pravo ovim putem dok ne naiðemo na kontrolni punkt. Ja mislim da je to jedino rešenje. PIKOLINA: Sinjora, kontrolni punkt! PIKOLINA: Dajte mi vaš pasoš, dozvole su kod mene. Koje ste vas dve? PIKOLINA: Gospoða je italijanska grofica, pisac i novinar, ja za nju prevodim. Evo vam papira, tu je njen pasoš.... Je l' znaš ti gdje si ti? VOJNIK: Pa vidim da ne znaš. PIKOLINA: Mi, u stvari, i nismo sigurne da je baš ovo pravi put. Ni jedna ni druga nismo ovuda prolazile noæu. Možda, nismo ni danju... VOJNIK: Vidim da ne znaš. A gdje ste se zaputile? VOJNIK: E, pa, nije ti ovuda za Beograd. Zvuci nekoliko jakih detonacija. PIKOLINA: A kuda jeste za Beograd? VOJNIK: Da se vratite trideset kilometara ovim putem kojim ste došli. Izbiæete, kažu, ima kafana. PIKOLINA: Do jutra, eto nas u Beogradu. VOJNIK: Pa, kako ste krenule... Hajd' sreæan vam put. VOJNIK: Bog èuva lude i pijane. Vozi, kad ti govorim. PIKOLINA: Izvini, htela sam još da pitam... VOJNIK: Nisam li ti rekao rekao da voziš? PIKOLINA: Kuda smo ovim putem pošle? VOJNIK: Za Beograd niste sigurno. Bez zadržavanja na rampi. Jak šum koji se pretvara u zvuk veoma ubrzanog kucanja srca. U ehu odzvanja muški glas docirajuæi. Odreðenu jezièku zajednicu èine svi oni ljudi koji u svojoj svesti i u svome govoru imaju zajednièke sve delove jednog jezièkog sistema... Srpskohrvatski ili hrvatskosrpski jezik... Vidiš da znaš da pevaš. PIKOLINA: Gde znam da pevam? Ovo su nas udresirali u gimnaziji. Da znate kako je ružna zgrada moje gimnazije. Neka bivša osnovna škola, sve se raspada. S jedne strane pijaca, s druge stane Picin park. To je mesto gde se okupljaju prostitutke. I pored autobuska i železnièka stanica. A mi unutra pevamo na latinskom. Ne znam ni zašto sam se toga setila. SINJORA: Je li, je l' ono promaèe neki vojnik. PIKOLINA: Nije, nije Sinjora. SINJORA: Nije mi se uèinilo. Eno dole, trojica se smandrljaše u jarak. PIKOLINA: To su senke, Sinjora. SINJORA: Nešto si mi se ti umusila. Da ti onaj vojnik na kontrolnom punktu nije rekao nešto ružno? Šta bi mi rekao ružno? Vojska ume da bude prosta. Mogao je da bude pijan. U svakom sluèaju, s kim god da razgovaraš, ma gde i ma u kojoj situaciji, ne smeš da zaboraviš na to da si ti dama. I uvek i od svakoga moraš da zahtevaš da se prema tebi ophodi kao prema dami. Hteli -- ne hteli, ljudi na to automatski pristaju. Zbune se i ne mogu da ne budu uètivi i predusretljivi. Je li ti to jasno? Može tvoj vršnjak da bude. PIKOLINA: Možda je i mlaði. SINJORA: Kako su ovdašnji momci visoki i kršni! Svaki put kad vidim nekog takvog doðe mi da ga pitam, pa dobro, dete, èime su te hranili kad si toliki izrastao. Je li i tvoj deèko tako visok. PIKOLINA: Odakle meni deèko? SINJORA: Šta je bilo sa onim što si mi ga pominjala prošli put? Mislila sam da ti je to deèko. PIKOLINA: I ja sam mislila, Sinjora, samo izgleda da on nije. SINJORA: Èime se on bavi? Planira da ode iz zemlje, kobajagi studira i pljuje po svemu. A talentovan deèko, nema šta, samo što neprekidno ponavlja da je njega rat upropastio. SINJORA: Bio je mobilisan? On je jedan od onih što vièu War in Bosnia, War in Bosnia, a napravi skandal kad u kuæi nema kikirikija. Manite ga, Sinjora, nek' ide bestraga. SINJORA: Izvini što sam pitala. U ostalom, sasvim je sigurno da nisu baš svi takvi. Dajte da ne prièamo o tome, spopadne me muka i kad pomislim. SINJORA: Znaš šta æemo nas dve sad da uradimo? SINJORA: Idemo na kafu. Po onoj razvalini dole. Podseæa me na Miki Mausa zbog one tri rupe. One dve u prazno su kao uši, a ova crna sa zidom u pozadini je kao nos. Kao da je neko namerno pravio. Bože, mislim da je ovo Modrièa! SINJORA: Odmah iza Mikija, izlazimo na raskrsnicu. Sinjora, vi ste neverovatni. Eno je i strelica: Modrièa -- dva kilometra. SINJORA: I, evo je kafana. PIKOLINA: Mislite da je pametno da ulazimo u ovo doba noæi? SINJORA: Pikolina, maloèas sam ti objasnila. PIKOLINA: Nisam sigurna da ta logika važi i za ovdašnji mentalitet. SINJORA: Mila, to je problem tvoje nesigurnosti, a ne tuðeg prostakluka! Dodaj mi torbicu, hoæu da popravim ruž. Èuje se lomljava èaša i dug rafal iz automatskog oružja. Usklici odobravanja i otegnuti zvižduci koji imaju tendenciju da proprate ritam muzike. Sva ova buka se stišava i pretvara u zvuk ubrzanog disanja i snažnih otkucaja srca. PIKOLINA: Izvolite, sedite, Sinjora. PIKOLINA: Vi æete samo kafu? KELNERICA: Hranu ne služimo. Mi bismo samo dve kafe, molim vas. KELNERICA: Plaæa se u markama. PIKOLINA: Sinjora, plaæa se u markama. To izaðe negde tri marke. SINJORA: Pikolina, mnogo kašlješ. Izgleda da si se noæas prehladila. Kašljem ja stalno, samo noæas nisam imala vremena. Seæate se kako sam se zacenila u onom blatu? SINJORA: Ideš ti sa mnom u Italiju. Ideš i nema govora. Još i ovaj put. PIKOLINA: Vi mislite da je to tek tako? Švræ, pa u Italiju. SINJORA: Kad si mogla sa mnom preko Bosne do Krajine i natrag, možeš i do Italije, a ako ti se prohte i ne moraš natrag. PIKOLINA: Sinjora, lako je meni ovde po Bosni i Krajini... Prvo, nemam para, a osim toga potrebni su mi papiri... SINJORA: Biæe mi drago da budeš moj gost. Red je i da ti se odužim za pomoæ. PIKOLINA: Sinjora, hvala vam. Mnogo vam hvala, ali ja to ne bih nikako mogla da prihvatim... Koliko puta treba da vam ponovim da je meni èast da vam pomažem. Osim toga, celo ovo naše putešestvije, sve što sam videla... Pomoglo mi je da razumem, koliko-toliko šta se to dogaða ovom mom prokletom narodu. Možda æu jednog lepog dana o tome i pisati. KELNERICA: Ova nije naša? PIKOLINA: Ne, gospoða je Italijanka. KELNERICA: Još se ja pitam što se ovako namazala! I šta me gleda, koju majèinu? PIKOLINA: Pita da li ste strankinja. Ja budem stankinja iz Italiju. No, no, iz Italijanska. SINJORA: Strankinja iz Italije. Pijem jedna dupla kafa. SINJORA: U èemu je problem? Bože, meni je neprijatno. Kaže da su ove dve kafe trideset maraka. SINJORA: Jesi li dobro preraèunala cenu u dinarima? PIKOLINA: Taèno dve marke i osamdeset pfeninga. SINJORA: Reci joj da ja za svoj novac hoæu da imam odgovarajuæu uslugu. Ove su šoljice prljave, kašièica za šeæer je olizana, tražila sam duplu kafu, a dobila sam pola od jedne, i -- ako mi njen šef potvrdi da to sve košta trideset maraka, nema nikakvih problema. KELNERICA: Ova neæe da plati? PIKOLINA: Hoæe, kako da neæe. Samo traži da vidi vašeg šefa. Zaista, trideset maraka za dve duple kafe, malo je mnogo. KELNERICA: To je cena za strance. SINJORA: Ja hoæu da govoriti sa vaš šefa! Evo, sad æe šef. PIKOLINA: Sinjora, ne znam. Možda je trebalo da joj platimo koliko traži. Napraviæe se velika neprijatnost. Znam, zaista je mnogo, ali vidite, otišla je kod policajca. Ja sam ovamo došla o svom trošku, ne oèekujem da me iko finansira, ne da mi nisu nudili, veæ zato što ja to neæu, ali nisam došla ni da me pljaèkaju. KELNERICA: Tako ona mala kaže. Ona samo æuti i stegla kesu. Pa šta ako je Italijanka? KELNERICA: 'Ajde, ti si ovde organ, idi tamo, nek mi plati kol'ko sam rekla. POLICAJAC: Bjež, ostavi me se, ženturino! SINJORA: Lepa ženica ova kelnerica. Samo grehota što se ne neguje. Mogla bi bar da skine brkove. Znaš li da me je to najviše zapanjilo? Zar žene ovde nikad ne skidaju brkove? PIKOLINA: Baš je njoj sada do brkova. Vidite da joj dete spava ispod šanka, a vama je do brkova. PIKOLINA: Kako neki žive, blago ovom ovde. KELNERICA: Jako si mi ti mudo! Da s' ti pravi pandur, još bi se ona pitala da l' æe duplo da mi da. A vid' ga šonjavog. POLICAJAC: More, kome ti to!? Neke tamo belosvetske puštaš, uvatio se za astal, dan-noæ, dan-noæ, bolje da su te materi o sisu objesili, nego što ti dadoše taj pištolj u ruke. Èime ja da hranim ovo djete? Koja si mi ti sila i snaga? POLICAJAC: Da ti ja pokažem i koja sam sila i koja sam snaga. Zvuci šamaranja i lomljave. Meni æeš da pokažeš, a od one tamo ne umiješ paru da uzmeš! PIKOLINA: Sinjora, ne mešajte se. Kafanska galama naglo zamre, èuju se samo muzika i veoma tihi detinji jecaji. I ti mala, daj liènu kartu. PIKOLINA: Hoæe da proveri naša dokumenta, Sinjora. POLICAJAC: Koja je ova? PIKOLINA: Piše vam, tu gospodine. PIKOLINA: Gospoða je italijanska grofica... POLICAJAC: Špijun, majku joj jebem! SINJORA: Pikolina, nešto nije u redu. PIKOLINA: Ne sve je uredu. Evo imamo uredno izdate dozvole za kretanje na teritoriji Republike Srpske. POLICAJAC: Nemoj ti meni tu. PIKOLINA: Saobraæajna dozvola, gospodine. Evo, parkiran je ispred, možete da pogledate. SINJORA: Pikolina, šta nije u redu? POLICAJAC: Ajde, los, napolje. Hoæe da vidi kola. POLICAJAC: Èuješ ti mene, kad kažem uviðaj, onda uviðaj, a posle ima da gledamo ko æe šta da plati! Zvuk dva pucnja iz pištolja. Detinji jecaji se pojaèavaju. To je ona teta što je bila kod mene u bolnici. PIKOLINA: Gospodine, naša kola su se pokvarila. Ova smo dobili na poslugu, od prijatelja u Kninu. Da vidimo mi to auto. A koja je ova, kažeš? PIKOLINA: Gospoða je italijanska grofica... PIKOLINA: Pogledajte u njenim ispravama, ako meni ne verujete. POLICAJAC: Ovdje piše roðena u Beogradu. PIKOLINA: To je moja lièna karta. POLICAJAC: Državljanin SRJ, pa još si iz Beograda? POLICAJAC: Ma šta mi naprièa! Grofica pa da se vozi u ovolišno auto. PIKOLINA: Ako ne verujete ni ispravama, pozovite nekoga od vaših pretpostavljenih. Moraju biti obavešteni o našem prolasku. Gospoða o sopstvenom trošku doprema velike kolièine lekova. Dužni smo da joj ukažemo barem minimum poštovanja. POLICAJAC: Kuš, ðubre lajavo. Je l' znaš ti, bre, da si ti strankinja u ovoj zemlji, znaš ti da je ova žena strankinja u ovoj zemlji, znaš ti da je ovo auto strankinja u ovoj zemlji! Mogu, bre, sve da vas povešam ovde. Ovde sam ja vlast! Mene ima da pitaš, a ne još da mi prièaš što æu i kako æu sa roðenom ženom. SINJORA: Pikolina, reci mu da spusti ton i pištolj. Zvuk otvaranja vrata i sitnih deèijih koraka. DETE: Ta je teta meni donela lek, nemoj da je ubiješ, molim te! DETE: Ne dam ja tebe teto! PIKOLINA: Kao što vidite, gospoða grofica... POLICAJAC: Koja, bre, grofica? PIKOLINA: Ova ovde, grofica. PIKOLINA: Da, gospodine, ta grofica. POLICAJAC: Ti oæeš da mi kažeš da se grofica, pardon, grofica Italijano, vozi u ovoj kanti. Šta bleneš u mene? Molim vas, pustite nas da platimo kafu i da idemo svojim putem. DETE: Ne dam ja tebe, teto. SINJORA: Miæica, ti mnogo dobra sada. DETE: Boli, al' proæ' æe. KELNERICA: Vidiš, zna i u šta je bolestan. POLICAJAC: Ja to samo rutinski proveravam. Ja znate i nisam policajac. Sad jesam, ali nisam bio pre rata. Ja sam bio konobar. SINJORA: Reci mu da bruka i sramoti svoju zemlju! DETE: Uno, due, tre, kvatro, æinkve, sei, sete, oto, nove, djeæi. SINJORA: Pikolina, objasni Miæici da mi moramo da idemo. SINJORA: Reci mu da æemo se brzo vratiti. Ih bin kelner, garson, pre rata. A sad jebeš kelneraj kad je rat. Sad mi žena radi. Doð' se izvini Kontesi, kobilo. Kolke si joj pare tražila! SINJORA: Here you are, your thirty Deutsche marks. Oprostite, ako ikako možete, gospoðo! POLICAJAC: Ništa marke, Najn marke, najn dinari. Ekskuz, pardon, pardon, ekskuz, Kontesa. SINJORA: Ovo za tebe, Miæica. DETE: Hvala, ne treba. SINJORA: Uzme, Miæica, posle ima kad mu treba. SINJORA: Ti lepa žena, dobra žena. Mora bude dama i mora èuva Miæica. KELNERICA: Hoæu, Kontesa k'o oèi u glavi. SINJORA: Lepo spava Miæica. KELNERICA: Mogle ste nešto da pojedete. Ima dolje, ispod šanka mjesta. Diæ' æemo Miæicu, il' mož'te skupa. PIKOLINA: Gospoða mora da stigne u Beograd do sutra ujutru. Hvala vam na ponudi. Zdravo, Miæice, hvala ti. Zvuk treskanja vratima automobila, paljenje motora i odlazak automobila. POLICAJAC: Matere ti, je l' ovo stvarno Kontesa Nacionale? KELNERICA: Glavom i bradom. A ti hteo da je hapsiš. POLICAJAC: Èuj, da hapsim. Svu ovu buku nadjaèava histerièan smeh dve ženske osobe. Ovaj smeh se u nekoliko mahova primiruje i prelazi u gotovo zadovoljno kliberenje, a onda se iznova razbuktava propraæen zvucima udaranja šakom po volanu, komandnoj tabli ili kolenima. Zvuk upinjanja motora da preðe neku prepreku nadjaèava smeh. Smeh se umiruje, praæen zagrcnjivanjem i šmrkanjem. Jedna osoba poèinje dugo i suvo da kašlje. Èuje se bat udaranja šakom po pluæima. Ovi udarci se lagano pretapaju u zvuk kucanja na vrata. Pokriva ga zvuk otežanog, uznemirenog i isprekidanog disanja. Je li sve u redu? Svi prateæi zvuci nestaju. Zvuk škriputanja postelje usled naglog ustajanja. Je li sve u redu? Zvuk bosih nogu koje tabanaju preko sobe. PIKOLINA: Vi ste veæ ustali? Ja sam se uspavala. Samo se ti ispavaj. Potreban ti je odmor. Bolje lezi još malo. Ja idem, treba da predam èlanak, da odem do frizera, posle imam sastanak u udruženju hemofilièara. Popodne možemo da svratimo do Miæice u bolnicu, a uveèe bismo mogle negde da izaðemo. Voliš li kinesku kuhinju? SINJORA: Onda æemo smisliti nešto drugo. Bolje se sad vrati u krevet, i nemoj bosa da hodaš, prehladiæeš se. PIKOLINA: Ne, neæu, odmah æu otiæi da se obujem. SINJORA: Za doruèak imaš nekoliko vrsta kifli, crni hleb, beli hleb, hleb sa susamom, ražani hleb, hleb od integralnog zrna, razne voæne jogurte, džem od jagoda, malina, kestena i lubenice... Da u vratima frižidera ti je puter, ima samo dve tri vrste sira... Nisam znala šta voliš, pa sam pokupovala nasumice, šta mi je palo pod ruku. PIKOLINA: Da nemate možda neku pomorandžu? SINJORA: Svakako, one u manjoj posudi su crvene, a ove druge su žute. Hoæu da ih sve pojedeš. Ovaj je od kapije, ovaj je od ulaznih vrata gornja brava, ovaj je donja brava, a ovaj je za onu u sredini. SINJORA: Pikolina, želela bih da ti kažem... Ako poželiš da ostaneš ovde, dovoljno je da mi to kažeš. Ti si inteligentna i sposobna devojka. Bilo bi šteta da to ne iskoristiš. Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali moj ti je savet da ipak ostaneš u svojoj zemlji. Sumanuto zvuèi, ali to je privilegija. Bitno je saèuvati zdrav razum. PIKOLINA: Sinjora, lako je vama da tako govorite. Razumem šta ste hteli da kažete, ali vaša adresa je, ipak, sa ove strane granice. SINJORA: Bitno je saèuvati zdrav razum. Ne znam da li sam ti ranije prièala moju prièu o kljuèu. Sa kljuèem u džepu u svakom kavezu možeš mirno da sediš. Znaš da je na tebi da odluèiš kad æeš izaæi. Ko ima kljuè, Pikolina, njemu je svejedno s koje strane brave se nalazi. A ti, mila, ti imaš kljuè.